Često postavljana pitanja

Koje poreze treba da plati prenosilac udela?

Saglasno Zakonu o privrednim društvima prenos udela može biti sa ili bez naknade, dok prema Zakonu o porezu na imovinu, jedini porez koji prenosilac udela treba da plati jeste porez na kapitalnu dobit, koji iznosi 15%.

Osnovicu poreza na kapitalni dobitak čini oporezivi prihod kao razlika između prodajne cene udela i njegove nabavne cene. Kao prodajna cena uzima se cena po kojoj je prenosilac/obveznik stekao udeo (nominalna vrednost uloženog kapitala srazmerno udelu), pri čemu se u nabavnu cenu ne uračunava iznos za koji se udeo povećao pretvaranjem neraspoređene dobiti u kapital društva.

Želim da osnujem društvo sa ograničenom odgovornošću, šta treba sve da znam?

Jedno ili više domaćih ili stranih, fizičkih ili pravnih lica, mogu osnovati društvo sa ograničenom odgovornošću, pri čemu vlasnici udela ne odgovaraju za obaveze društva, osim do visine unetog udela.

Minimalni osnivački kapital društva s ograničenom odgovornošću (DOO ili D.O.O.) prema zakonu iznosi 100,00 dinara. Ukoliko je osnivač jedno ili više fizičko lice, potrebno je za registraciju pripremiti sledeće:

  • - osnivački akt, na kom potpisi osnivača moraju biti overeni; - dokaz o identitetu (kopija lične karte ili pasoša za strana lica);
  • - OP obrazac – overen potpis lica ovlašćenog za zastupanje (direktora);
  • - potvrdu o uplati osnivačkog kapitala izdat od banke gde je uplata izvršena;
  • - uplatiti takse za postupanje APR-a

U slučaju kada je osnivač pravno lice, neophodno je da se dostavi dokaz o osnivaču - izvod iz nadležnog registra (ukoliko je to lice registrovano kod registra strane države neophodno je proveriti da li takav akt podleže legalizaciji akata (snabdevanje potvrde Apostilom), nakon čega je potrebno celokupan dokument prevesti na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog prevodioca.

U slučaju da je osnivač pravnog lica neko drugo pravno lice, postupak pribavljanja izvoda iz nadležnog registra je potrebno ponoviti sve dok se ne stigne do poslednjeg fizičkog lica u vlasničkoj strukturi.

Šta mi je sve potrebno da zaštitim žig?

Žig je pravno zaštićen znak kojim fizičko i pravno lice obeležava svoje robe i usluge u prometu, kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istovrsnih ili sličnih roba i usluga koje na tržištu nudi neko drugo fizičko ili pravno lice. Svako pravno ili fizičko lice koje se bavi prometom roba i pružanjem usluga može podneti zahtev za zaštitu žiga.

Znak koji se želi zaštititi se može sastojati od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom i slično.

Pravna zaštita žiga ostvaruje se pred nadležnim Zavodom za intelektualnu svojinu, kao državnim organom uprave nadležnim za poslove intelektualne svojine koji se nalazi u Beogradu, u ul. Kneginje Ljubice broj 5.

Koliko može najviše da traje zabrane konkurencije iz radnog odnosa?

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. (Zabrana se u citiranoj odredbi odnosi na period trajanja ugovora o radu).

Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.

Međutim, ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa (zabrana sa produženim dejstvom), u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa, pri čemu se ovakva zabrana konkurencije može ugovoriti samo ukoliko se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.

Zabrana po prestanku radnog odnosa podrazumeva da se zaposleni ne može baviti poslovima utvrđenim ugovorom o radu, bez saglasnosti poslodavca, još neko izvesno vreme po proteku radnog odnosa, pri čemu to produženo dejstvo zabrane upravo ima svoju cenu i da bi poslodavac imao prava da očekuje poštovanje iste od strane poslodavca, mora zaposlenom isplatiti novčanu naknadu, čija se visina, ugovara i posebno predviđa ugovorom o radu.

Koliko najviše može da traje radni odnos na određeno vreme?

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca, pri čemu se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom radnog odnosa.

Dodatno, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:

  • ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka; 
  • za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
  • sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
  • za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
  • sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

U slučaju da je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama Zakona o radu ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Kako pokrenuti postupak za razvod braka?

Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, brak se može razvesti na osnovu sporazuma o razvodu ili podnošenjem tužbe, pri čemu u oba slučaju o razvodu odlučuje nadležan sud.

Supružnici imaju pravo na razvod ukoliko zaključe pismeni sporazum o razvodu, dok u slučaju da su supružnici zajednički roditelji maloletne dece, odnosno ukoliko imaju zajedničku imovinu, sporazum o razvodu mora obavezno sadržati i sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.

S druge strane, ukoliko su odnosi među supružnicima ozbiljno i trajno narušeni, odnosno ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života, svaki supružnik pojedinačno ima pravo da podnese tužbu za razvod braka nadležnom sudu.

U oba slučaja, i kod sporazumnog razvoda braka i razvoda po osnovu tužbe, stranke mogu zastupati advokati na osnovu specijalno overenog punomoćja (punomoćje overeno kod javnog beležnika), dok se o pitanju vršenja roditeljskog prava nad maloletnom decom uključuje i organ starateljstva (nadležni Centar za socijalni rad) koji vodi računa da li je eventualni sporazum roditelja u najboljem interesu deteta, odnosno na osnovu sprovedenog razgovora sa roditeljima daje svoje stručno mišljenje i preporuku kom roditelj da se poveri vršenje roditeljskog prava. U pogledu podele zajedničke imovine, koju predstavlja imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, neophodno je u slučaju spora da se utvrdi suvlasnički, odnosno supoverilački udeo svakog supružnika u zajedničkoj imovini.

Prodaja/prenos udela u društvu?

Prenos vlasništva nad udelom u društvu je po osnovu Zakona o privrednim društvima slobodan, osim ukoliko je ugovorom o osnivanju (osnivačkim aktom) drugačije određeno. Prenos vlasništva nad udelom vrši se na osnovu Ugovora o prenosu udela, na kom se overavaju potpisi ugovarača, prenosioca i sticaoca.

Članovi društva u višečlanom društvu imaju pravo preče kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ili zakonom.

Prenosilac udela u obavezi je da pre prenosa udela trećem licu svoj udeo ponudi svim drugim članovima društva. Prenosilac tu ponudu daje u pisanoj formi koja mora da sadrži sve bitne elemente ugovora o prenosu udela, adresu na koju član društva koji vrši pravo preče kupovine upućuje prihvat ponude, rok za zaključenje i overu ugovora o prenosu udela, kao i druge elemente predviđene osnivačkim aktom.

Član društva koji koristi pravo preče kupovine obavezan je da u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju ponude u celosti, u roku od 30 dana od dana prijema ponude, osim ako je drugi rok, ali ne duži od 90 dana od dana prijema ponude, predviđen osnivačkim aktom. Ako dva ili više članova društva prihvati ponudu i ako se između prenosioca udela i tih članova ne postigne sporazum o načinu raspodele udela koji se prenosi, raspodela se vrši tako što svaki član koji je prihvatio ponudu kupuje deo udela koji je srazmeran učešću njegovog udela u zbiru udela svih drugih članova društva koji su prihvatili ponudu.

Član društva koji ima pravo preče kupovine kome prenosilac udela nije dostavio ponudu može tužbom nadležnom sudu zatražiti 1) poništaj ugovora o prenosu udela ili 2) obavezivanje tuženog člana društva na prenos udela tužiocu, odnosno da presuda zameni ugovor o prenosu udela između tužioca i tuženog člana društva.

Tužba se može podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za zaključenje ugovora o prenosu udela, ali najkasnije istekom šestog meseca od dana registracije prenosa udela u APR-u.