Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. (Zabrana se u citiranoj odredbi odnosi na period trajanja ugovora o radu).

Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.

Međutim, ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa (zabrana sa produženim dejstvom), u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa, pri čemu se ovakva zabrana konkurencije može ugovoriti samo ukoliko se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.

Zabrana po prestanku radnog odnosa podrazumeva da se zaposleni ne može baviti poslovima utvrđenim ugovorom o radu, bez saglasnosti poslodavca, još neko izvesno vreme po proteku radnog odnosa, pri čemu to produženo dejstvo zabrane upravo ima svoju cenu i da bi poslodavac imao prava da očekuje poštovanje iste od strane poslodavca, mora zaposlenom isplatiti novčanu naknadu, čija se visina, ugovara i posebno predviđa ugovorom o radu.